Po­sli­je se­dam go­di­na od pred­sta­vlja­nja pu­bli­ci kroz pr­vi al­bum, Le­na Ko­va­če­vić sni­mi­la je pr­vu pje­smu u pop-dens žan­ru. Li­je­pa kan­ta­u­tor­ka ovo­ga pu­ta od­lu­či­la je da na­pra­vi la­ga­ni is­ko­rak iz mu­zič­kog sti­la po kom je pre­po­zna­tlji­va, i tu bla­gu pro­mje­nu pu­bli­ka je od­lič­no pri­hva­ti­la.
U in­ter­vjuu za „Dan” Le­na go­vo­ri o no­voj pje­smi, pla­no­vi­ma za osva­ja­nje ino­stra­nog tr­ži­šta i pri­vat­nom bi­zni­su u ko­ji je uklju­če­na ci­je­la nje­na po­ro­di­ca.
- Ovaj pro­je­kat je ne­što na če­mu već du­go ra­dim – ka­že Le­na za „Dan”. - Za­i­sta sam du­bo­ko sreć­na što sam ostva­ri­la je­dan svoj dav­ni san, a to je da ra­dim na mo­joj mu­zi­ci, u Ame­ri­ci, sa pro­du­cen­tom i mu­zi­ča­ri­ma kao što je eki­pa sa ko­jom sam ra­di­la na pje­smi „Pick Up”. Bez ob­zi­ra na to, vo­lje­la bih da ci­je­log ži­vo­ta osta­nem vjer­na sti­lu ko­ji sam i do sa­da gra­di­la, u tom smi­slu ne­ću od­stu­pi­ti od te kom­bi­na­ci­je džez i pop mu­zi­ke. Div­no je što mu­zi­ka ne po­zna­je ka­lu­pe i za­bra­ne u tom smi­slu. Po­red pro­je­ka­ta ko­je sam do sa­da ra­di­la mo­gu da pi­šem svo­ju mu­zi­ku, gra­dim ne­ke no­ve sti­lo­ve za se­be i ra­dim to­li­ko to­ga što me još is­pu­nja­va.
● Ka­ko je do­šlo do sa­rad­nje sa pro­du­cen­tom God­fri Daj­mon­dom i ko­li­ko će Vam nje­go­vo is­ku­stvo i nje­go­vi kon­tak­ti zna­či­ti za osva­ja­nje ame­rič­kog tr­ži­šta?
- God­fri­ja sam slu­čaj­no upo­zna­la pre­ko za­jed­nič­kog pri­ja­te­lja ko­ji ži­vi u Nju­jor­ku i ima sja­jan sa­stav „Yagull”. Na­kon što je on čuo mu­zi­ku ko­ju pi­šem, pred­lo­žio je da se obra­tim God­fri­ju i ta­ko je sve kre­nu­lo. Bi­lo mi je va­žno da se ra­zu­mi­je­mo stil­ski i da se nje­mu do­pa­da pro­je­kat ko­ji že­lim da ra­dim. God­fri je za­i­sta ve­li­ki mu­zi­čar i pro­fe­si­o­na­lac. Sjaj­na vi­jest je da je mo­ja pje­sma do­ži­vje­la pre­mi­je­ru na Si­ri­us Ra­di­ju u Nju­jor­ku, jed­noj od naj­va­žni­jih ra­dio sta­ni­ca; to je za me­ne ve­o­ma va­žno i go­to­vo ne­vje­ro­vat­no.
● Ima­te bo­ga­tu fe­sti­val­sku ka­ri­je­ru u Evro­pi, ali ne i na eks Ju pro­sto­ri­ma. Zbog če­ga je to ta­ko? Da li Vas bal­kan­ski mu­zič­ki fe­sti­va­li ne in­spi­ri­šu i je­su li or­ga­ni­za­to­ri de­val­vi­ra­li fe­sti­va­le kao što su po­li­ti­ča­ri de­val­vi­ra­li stra­nač­ke ide­o­lo­gi­je i sve pre­tvo­ri­li u bi­znis?
-Kroz pro­mo­ci­ju al­bu­ma „Do­bar dan za pje­va­nje”, „San” i „Dže­ze­re” ob­i­šli smo za­i­sta pu­no fe­sti­va­la, na­ši kon­cer­ti su ipak spe­ci­fič­ni u smi­slu in­ti­me zvu­ka, pa je tu spe­ci­fič­na vr­sta do­ga­đa­ja za ko­je smo ve­za­ni. Ve­li­ki fe­sti­va­li u ovom re­gi­o­nu na­klo­nje­ni­ji su pop i rok mu­zi­ci, dok u svi­je­tu po­sto­ji ve­ći broj fe­sti­va­la za ovo što mi ra­di­mo. Li­je­pa vi­jest je da smo do­bi­li po­ziv da „Dže­ze­ri” bu­du ob­ja­vlje­ni za­seb­no i u Hr­vat­skoj; to je kom­pli­ment, jer u re­gi­o­nu da­nas ni­ma­lo ni­je la­ko na­pra­vi­ti uspjeh sa ne­čim što ni­je ko­mer­ci­jal­no na pr­vi po­gled.
● Šta je slje­de­ći ko­rak po­sli­je sin­gla „Pick Up“? Al­bum za ame­rič­ko tr­ži­šte?
- Ova pje­sma je na mo­je ve­li­ko za­do­volj­stvo ob­ja­vlje­na za cio re­gi­on, za iz­da­vač­ku ku­ću ME­NART, Sony Mu­sic Li­cen­see. To je bi­tan pr­vi ko­rak, jer je u svi­je­tu na­rav­no to ime ko­je no­si sna­gu i bit­no je ve­o­ma što su me po­dr­ža­li. U pla­nu je ako Bog da al­bum za ino­stra­no tr­ži­šte; uve­li­ko pi­šem no­ve pje­sme i ra­du­jem se nji­ho­vim pri­pre­ma­ma.
● Ne­dav­no ste po­kre­nu­li pri­vat­ni bi­znis, otvo­ri­li ste po­sla­sti­čar­ni­cu u Be­o­gra­du. U ko­joj ulo­zi se bo­lje osje­ća­te – kao umjet­ni­ca ili vla­sni­ca „car­stva sla­do­le­da”? I ka­ko uspi­je­va­te da, po­red po­ro­dič­nih oba­ve­za, ra­di­te dva vr­lo za­htjev­na po­sla u isto vri­je­me?
- S ob­zi­rom na to da je po­sla­sti­čar­ni­ca po­ro­dič­ni bi­znis mi smo svi sa pu­no lju­ba­vi se uklju­či­li u to, de­fin­tiv­no po­ma­žem u onim sfe­ra­ma ko­je su naj­bli­že mom po­slu. Div­no je što mo­gu da pri­čam o ovim sjaj­nim pro­iz­vo­di­ma, o to­me da smo za­i­sta ima­li san da ne­što za­jed­no ra­di­mo. Su­prug je di­plo­mi­ra­ni far­ma­ce­ut i obo­je već ima­mo sa­svim do­volj­no oba­ve­za, ali za­lju­bi­li smo se u taj ori­gi­nal­ni ita­li­jan­ski ge­la­to, tor­te i ko­la­če či­je si­ro­vi­ne do­no­si­mo sa ju­ga Ita­li­je. To je ze­mlja ko­ju po­seb­no vo­lim i od­u­vi­jek me je in­spi­ri­sa­la sti­lom, uku­som, mu­zi­kom i lje­po­tom.
● Ka­da pla­ni­ra­te na­stu­pe u Cr­noj Go­ri?
- Ra­du­jem se do­la­sku u Cr­nu Go­ru! Po­sto­je pre­go­vo­ri za ne­ko­li­ko kon­ce­ra­ta, usko­ro će­mo na­ja­vi­ti na­stu­pe.
Sne­ža­na Mol­do­van


Ži­ri­ra­nje je ve­li­ka od­go­vor­nost

● Ži­ri­ra­li ste u „Pr­vom gla­su Sr­bi­je“. Da li vi­di­te svo­je mje­sto u ži­ri­ju „Pin­ko­vih zvje­zdi­ca“ u ne­koj od na­red­nih se­zo­na?
-Na to pi­ta­nje je te­ško od­go­vo­ri­ti u ovom tre­nut­ku. Jer, po­red mno­go oba­ve­za ko­je imam oko na­stu­pa i or­ga­ni­za­ci­je po­sla, ali naj­vi­še oko dvo­je ma­le dje­ce, ta­kvoj emi­si­ji se za­i­sta tre­ba po­sve­ti­ti, za me­ne to ni­su pro­la­zne stva­ri, i ta­kva ulo­ga je vr­lo od­go­vor­na. Uži­va­la sam ra­de­ći „Pr­vi glas Sr­bi­je”, ni­kad se ne zna.